Вести

Минутом ћутања и полагањем венаца на споменик погинулим Варваринцима на мосту на Великој Морави 1999. године, као и код споменика војводи Јовану Курсули, чланови Удружења бивших припадника служби безбедности Републике Србије „Бањица“ из Београда одали су пошту невино страдалима у НАТО бомбардовању, а затим је одржан и пригодан програм.

Према речима председника Управног одбора УБПСБ „Бањица“ Благоја Стојановића, Варварин је одабран баш због обележавања годишњице бомбардовања моста где су, од стране зликовачких снага које су 30. маја 1999. године бациле бомбе на овај мост, изгинули људи и деца.

„Ми смо основани 2007. године ради дружења и то је наша основна намена и то и радимо ево пуних 11 година. Дружимо се, путујемо, обилазимо манастире јер то нисмо могли док смо радили, тада смо били преокупирани тешким послом који смо радили“, рекао је Стојановић нагласивши да се у овом удружењу, које иначе броји 800 чланова, налазе часни и поштени људи који су свој посао обављали часно и поштено.

Венац је положила и делегација Безбедоносно информативне агенције (БИА), полагању венаца присуствовали су и председник општине Варварин Војкан Павић, председник Скупштине општине Драгољуб Станојевић и начелница Општинске управе Гордана Петровић, а испред локалне самоуправе присутнима се обратио заменик председника Скупштине општине Братислав Ташић.

Ташић је подсетио да су удруженим снагама, 19 чланица НАТО отпочеле 24. марта 1999. године рат против једне мале, лепе, независне и слободарске земље која није угрожавала безбедност ни једне државе. „Плански и осмишљено, бомбардовали су нашу земљу 78 дана бомбама са осиромашеним уранијумом, новим производима високе технологије, популарно названим графитне бомбе, затим, по међународним конвенцијама, забрањеним – касетним бомбама и новим начином електронског навођења ракета. Био је то први рат који је НАТО повео у Европи после Другог светског рата“, рекао је Ташић

„Бесомучни удари по целој Југославији из дана у дан односили су све већи број цивилних жртава. Један за другим, низали су се злочини по целој Србији: Грделица, Батајница, Београд, Нови Сад, Панчево, Ћуприја, Сурдулица, зграда РТС-а, зграда амбасаде НР Кине, Приштина, Ђаковица, Авала, Ниш. Варварин је делио судбину своје Србије. У сред дана, тог 30. маја 1999. године, извршен је злочин у коме је убијено 10 цивила, а повређено више десетина грађана. Званичници НАТО и овај напад су назвали „легитимном војном метом“, а страдање цивила „колатералном штетом“. Оваквим безочним лажима као да су желели да још једном убију и жртве и преживеле. Да подсетим, званичан назив агресије НАТО на нашу земљу био је „Милосрдни анђео“ који је однео животе три хиљаде цивила, међу којима је угасио заувек 79 дечијих осмеха“, подсетио је Ташић.

Ваздушни напад на мост у Варварину извршен је 30. маја 1999. године у 13.25 часова, на православни празник Свету Тројицу и пијачни дан, када се у близини моста налазило више стотина људи. Тог дана било је ведро и сунчано време, што значи да су пилоти НАТО бомбардера имали добру видљивост. Агресорски бомбардери НАТО-а гранатирали су варварински мост у два наврата. У првом нападу који је отпочео око 13:25 часова, мост је погођен са две ракете. Као последица погодака ракетама, мост је одвојен од средњег носача, са градске стране срушен је у реку, док је други крај склизнуо на узвишену обалу. У првом нападу живот су изгубиле три особе, a најмање пет особа је повређено. Иако је мост већ био срушен, авиони НAТО-a су се, 3-6 минута касније вратили и извршили други напад испаливши још две ракете које су усмртиле седам и тешко повредиле још дванаест цивила који су у међувремену дошли како би помогли повређенима у првом нападу. 

„Многи умни људи широм света дигли су глас против убијања једног слободарског народа и уништења једне државе. Није помогло. Као да су се поновиле речи славног француског књижевника и мислиоца Виктора Игоа који је 1876. године објавио текст под називом „За Србију“. Управо због савести, нама остаје да никад не заборавимо овај најтрагичнији догађај у историји Варварина и да пожелимо да се никада и нигде овакав злочин не понови“, поручио је заменик председника Скупштине општине Варварин.

Он је нагласио и да не треба заборавити ни то да „од како је света и века, људи се деле на градитеље и рушитеље“. „После рушења Варваринског моста, средствима Срба из Швајцарске, уз велику помоћ тадашњег савезног министра иностраних послова Живадина Јовановића, преко Фонда дијаспора за матицу, од јула до новембра 1999. године на истом месту, изграђен је нови, шири мост, а поред моста споменик жртвама, где се ми сваке године сећамо а нове генерације упознајемо са овим стравичним злочином“, истакао је Ташић и члановима Удружења бивших припадника служби безбедности Републике Србије, уз захвалност за њихов досадашњи рад, захвалио се и на томе што су ово место препознали као место посебног пијетета и симбол страдања српског народа током НАТО агресије на нашу земљу 1999 […]