(Крушевац пресс) Јавно предузеће „Водовод“ Крушевац је почетком 2017. године званично предало на употребу регионални систем за водоснабдевање са акумулационог језера Ћелије, за нове потрошаче на територијама општина Ћићевац и Варварин, али тиме је решен само део проблема у снабдевању Варваринаца здравом пијаћом водом.
„Регионални водовод је пуштен и Ћићевац већ користи ту воду. Завршен је али се ми нисмо још увек прикључили јер сматрамо да имамо здраву пијаћу воду из наших извора. Покушавамо да завршимо водоводне мреже које су започете. То је у Бошњану, Маскару, Бачини, Селу Варварину, Обрежу, Горњем и Доњем Катуну. Добили смо средства од Министарства за државну управу и локалну самоуправу у вредности од 29 милиона, почели смо да радимо водоводну мрежу и ових дана требало би да се приведе крају за тај износ око 1,5 километра да би саставили резервоар у Варварину и резервоар у Бачини да би могла да се пусти вода из регионалног водовода. Извођач радова је наше јавно комунално предузеће“, објашњава Војкан Павић, председник Општине Варварин.
Здрава пијаћа вода је императиве за становнике села у Горњем Темнићу где се деценијама уназад региструје велики број оболелих од бубрежних болести због неквалитетне воде.
„Већином наши људи имају неквалитетну воду. Треба знати да је у том делу општине специфичан терен тако да покушавамо да видимо шта можемо да урадимо. У Горњем Крчину постоји мали водовод где су корисници десетак домаћинстава и школа, али је питање испитивања узорака и ко ће да газдује тим водоводом. Потребне су редовне анализе воде да би знали да ли је вода здрава за пиће или не. Остала домаћинства се индивидуално обезбеђују водом. Покушаћемо да то решимо али треба знати да су потребна велика средства. Чинимо све што је у нашој моћи, водимо неке преговоре са људима да се изађе на терен, да се утврди какво је стање и да се да неки паметан предлог који би решио питање снабдевања и тих људи водом“, додаје Павић.
Највећа препрека за коначно решавање проблема здраве пијаће воде у Горњем Темнићу је конфигурација терена.
„Треба видети да ли ће моћи да стигне вода до Залоговца, Парцана и Маренова. Ако вода стигне у ова три села онда ће моћи да се покрију и остала, али је ту битна конфигурација терена. Сигурно ће бити неопходно препумпавање, али ће коначну реч имати стручњаци. Трудимо се да урадимо комплетан пројекат за тих девет насељених места којим би решили снабдевање здраве пијаће воде. То су Залоговац, Мареново, Парцане, Горњи и Доњи Крчин, Тољевац, Пајковац, Мала Крушевица, Карановац“, наглашава Павић.
Уколико се реши проблем довођења здраве пијаће воде у села Горњег Темнића остало би још да се изнађе начин како воду довести до Избенице и Орашја. Једна од опција је да се ова села прикључе на вод који би дошао из Бачине. Како се ради о огромној инвестицији Општина Варварин покушава преко Канцеларије за управљање јавним улагањима и преко европских фондова да обезбеди неопходна средства.
Иначе, комплетно подручје Града Варварина је покривено секундарном водоводном мрежом а делимично су покривени и Село Варварин, Горњи Катун, Бошњане, Маскаре и Бачина.
„У Бачини и Маскару секундарна мрежа још увек није у функцији због тога што није формирана комисија за технички пријем објеката. Треба да се одреди комисија, мора да се сними комплетна секундарна мрежа која је постављена, тако да ту се јавља проблем. У Бачини је снимљено негде око 11 километара али још око 4,7 километра није снимљено”, појашњава ситуацију Војкан Павић.
„У последњих годину дана у месним заједницама Село Варварин, Обреж, Горњи и Доњи Катун радимо стално на проширењу водоводне мреже. Урадили смо око пет километара и наставићемо да радимо и даље“, додаје Дарко Марковић из ЈКП „Варварин“.
Да би стимулисали грађане да се прикључују на водоводну мрежу у локалној самоуправи су донели одлуку да се смањи цена прикључка. Она сада износи око 16.000 […]
