На Окружном такмичењу “Књижевна олимпијада”, одржаном у Економско-трговинској школи у Крушевцу, ученици Средње школе Варварин, под надзором професора Саше Живадиновића и Зорице Дамњановић, постигли су запажен успех пласиравши се на Републичко такмичење.
Ученик I разреда Алекса Стевановић освојио је треће место, ученица истог разреда Теодора Деветаковић треће, ученице III […]
Припадници Војске Србије прославили су у Крушевцу 23. април, Дан Војске Србије, у знак сећања на почетак Другог српског устанка када је у Такову 1815. године Милош Обреновић на скупу старешина објавио почетак новог устанка за ослобођење Србије од турске власти.
Од јединица Војске Србије у војној свечаности на Тргу Косовских јунака у Крушевцу учествовали припадници Команде за развој Расинске бригаде, Центара за обуку логистике и Центара АБХО из састава Команде за обуку и 246. батаљона АБХО из састава Копнене војске.
Поред припадника Војске Србије из гарнизона Крушевац, свечаности су присуствовали председник Општине Варварин Војкан Павић, представници Града Крушевца, председници општина са територије Расинског округа, представници привредних и културних друштава, Српске православне цркве, породице погинулих припадника Војске Србије, бројни гости и званице, као и деца из дома за децу без родитељског старања „Јефимија“ из Крушевца.
Свечаност је почела дочеком и предајом рапорта главном госту, генералу Дејану Јанковићу, а затим су државну заставу Републике Србије пронели припадници заставног вода састављеног од најбољих официра, подофицира и професионалних војника свих јединица Гарнизона Крушевац. Након поздрављања заставе интонирана је химна Републике Србије и одата пошта погинулим и преминулим припадницима Војске Србије.
Скупу се обратио командант Гарнизона Крушевац, пуковник Сретен Зафировић који је истакао да прослава Дана Војске Србије потврђује да се негују најсветлије традиције наше Војске, да се памте и цене жртве свих оних који су дали своје животе за слободу и част отаџбине и поручио да је циљ ове свечаности да се пошаље јасна слика јединства народа и војске и подршке „свих вас нама војницима за изазове који су пред нама у наредном периоду“.
У наставку војне свечаности одржан је дефиле постројених јединица када су подешалони у прописаном поретку стројевим кораком обишли центар Крушевца, док је након завршетка дефилеа свечаност окончана испраћајем државне заставе, а на Тргу Косовских јунака организован је и тактичко – технички збор где је приказан део наоружања и опреме Војске Србије.
Поводом 23 […]
У спомен комплексу „Други српски устанак“ у Такову крај Горњег Милановца, полагањем венаца код Таковског грма и одавањем почасти, обележена је 203. годишњица подизања Другог српског устанка.
Обележавању годишњице присуствовала је и делегација општине Варварин коју су чинили заменица председника Општине Варварин Виолета Чолаковић и начелница Општинске управе Гордана Петровић.
Државну церемонију предводио је државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Негован Станковић који је истакао да је Таковски устанак државотворни темељ савремене Србије и нагласио да данас „савремена Србија поклања пуну пажњу очувању достојанственог сећања на период Првог и Другог српског устанка“.
„На овом месту наша је дужност да укажемо и на потребу историјског помирења некадашњих противника, уз поштовање и пијетет према свим пострадалима у вишевековним српско-отоманским сукобима“, поручио је Станковић.
У Такову крај Горњег Милановца налази се меморијални комплекс посвећем догађајима из 1815. године, када је Милош Обреновић, након празничног богослужења у цркви-брвнари на Цвети, позвао окупљене угледне Србе да поново узму оружје у руке и наставе борбу започету 1804. године под Карађорђем. Тиме је почео знаменити Други српски устанак који је водио коначном крају турске власти на овим просторима.
У оквиру комплекса, поред цркве-брвнаре, налази се и музејска поставка смештена у спомен-школи, дар краља Александра Обреновића, као и монументални споменик који приказује кнеза Милоша како полаже заклетву пред устаничким првацима.
У Такову, 23. априла 1815. године, Милош Обреновић је на скупу старешина објавио почетак новог устанка за ослобођење Србије од турске власти. После двомесечних борби Турци су се задржали само у Београду и у неколико утврђених градова. Вештим дипломатским преговорима Милош Обреновић је до краја 1815. године закључио усмени мир с Марашли Али-пашом, према коме је признат за врховног српског кнеза.
Он је, мирним путем, пуних 15 година постепено изграђивао аутономни положај Србије у оквиру турског царства и своју власт у Србији. Хатишерифом из 1830 […]
