(Недељник ГРАД) Са шездесетак фарми товних пилића и конзумних јаја, село Бошњане заузима значајну позицију на српском тржишту. Живинарска фарма “Стевановић” једна је од успешнијих у овом послу, са преко 20.000 кока носиља и капацитетом од око 18.000 јаја дневно. Већ две деценије уназад јаја са ове фарме продају се на зеленим пијацама широм Србије.
Породица Стевановић пример је добре праксе успешне пољопривредне производње, од одгоја пилића до производње конзумних јаја, на фарми смештеној на периферији села на простору од око 1,2 хектара. Када су пре двадесетак година започињали овај посао, имали су око 4.000 кока носиља. Уз пуно напорног рада и озбиљних улагања, данас се могу похвалити капацитетом од близу 20.000 кока носиља и око 18.000 конзумних јаја, колика је просечна дневна производња. Уз породицу, на фарми је повремено ангажовано и петоро радника.
Према речима Мирослава Стевановића, власника истоимене фарме у насељеном месту Бошњане, овај посао може бити профитабилан, с тим да је за успешно пословање, уз добро знање неопходна и савремена технологија – адекватна вентилација, условно саграђен магацински простор, систем за аутоматско напајање, храњење и аутоматско сакупљање јаја, одговарајући светлосни програма према технолошком упутству гајења живине…
На фарму Стевановића коке носиље стижу као једнодневна пилад, наредних 18 недеља се хране, након чега креће експлоатација.
– Експлоатација јаја траје од дванаест до петнаест месеци, а носивост је око 90 одсто. Након тога поново узимамо пилад коју хранимо. Пошто имамо своју мешаону храну сами правимо, а део хране и производимо – каже власник ове фарме.
Живинарска фарма “Стевановић” своје производа продаје на обе зелене пијаце у Крушевцу. Одређену количину даје и на велико, па се тако јаја са фарме у Бошњану, могу наћи да бројним пијацама широм Србије. Први су у Расинском округу који су кренули са производњом белих јаја која су све траженија на тржишту, посебно у време ускршњих празника.
– Пре две године отпочели смо и са производњом белих јаја, што се показало као добар пословни потез. Реч је о посебним кокама носиљама чија су јаја, према неким истраживањима, квалитетнија од обичних. Цена је иста али је потражња већа, пре свега због квалитета ( јер садрже позитиван холестерол), али и због чињенице да су практичнија и лепша за ускршње фарбање – каже он.
С обзиром на то да цена јаја варира током године, ни зараде нису увек исте. Стевановић каже да није тачно да се цена јаја повећава у време празника када је и потражња већа.
– Када се увезе већа количина конзумних јаја, тада је понуда на тржишту знатно већа, па смо принуђени да спустимо цену како би били конкурентни- каже он, додајући да је то један од ризика овог посла на који овдашњи фармер не могу да утичу.
Као посебан ризик, Живановић наводи то што су коке носиље јако осетљиве, где само кратак нестанак струје може да доведе до њиховог угинућа.
– Одржавање удобног микроклимата у објекту јер веома важно. Када смо пре неколико година остали без струје два сата, буквално су нам све коке угинуле. Зато је важно да свака фарма која има озбиљну производњу, има и своје агрегате– саветује он, додајући да фарма Стевановић сада има два агрегата, али да се угинуће десило јер су са нестанком струје и агрегати тада отказали.
Према речима Стевановића, у овом послу подједнако важно и одржавање опреме у функционалном стању, а од виталног значаја је и строго придржавање када су у питању мере превентиве, дезинсекција и дезинфекција прописана од стране надлежне ветеринарске службе.
– Обавезна је и строга контрола на салмонелу, где би надлежна инспекција требало на сваких 15 дана да ради брисеве- каже он, уз савет конзументима јаја да уместо сирових ипак користе термички обрађена јер међу онима који их продају има и таквих који не врше контролу на салмонелу или не држе јаја на прописаним температурама, што је посебно ризично у летњем периоду.
Говорећи о важности удруживања фармера, Стевановић је рекао да је раније у селу постојало Удружење фармера са десетак чланова, али да није функционисало и да се врло брзо угасило.
Младима који желе да наставе свој живот у селу и да се баве овим послом, поручио је би пре свега требало да стекну одређено знање о томе како функционишу фарме а да су поред тога за покретање овог посла потребна и озбиљна финансијска средства, али да не би требало да одустају јер је потражња за овом животном намирницом задовољавајућа.
Као додатно отежавајућу околност у овом послу, Стевановић наводи и то што произвођачи конзумних јаја годинама уназад не добијају никакве субвенције ни од државе ни од општине. Фарма “Стевановић” од свог оснивања, није добила ниједну субвенцију.
Д.П.
Извор протеина, минерала, витамина…
Јаја имају високу хранљиву вредност јер садрже висок проценат протеина, минерала и витамина. Беланце је идеалан извор беланчевина јер садржи све аминокиселине у оптималном односу, а јаја су и јако добар извор гвожђа, те витамина Д, Е, Б1, Б6….
Објашњавајући значење ознака које се могу видети на кутијама са јајима, Стевановић каже да оне углавном означавају тежину јаја, да немају никакве везе са квалитетом, те да она која су према тим ознакама тежа углавном имају и више воде у свом саставу и заправо су једнаког квалитета као и јаја која су мање тешка. Према његовим речима јаја се на температури до 15 степени могу чувати до 30 дана, док је у хладњачама тај рок знатно дужи.
Текст је настао у оквиру пројекта „Пољопривредни производи без граница“ који новине ГРАД и крушевацград реализују уз подршку Општине Варварин.
