Вести

У „Долини Мораве“ се труде да све оно најбоље од воћа и поврћа што изнедри плодна моравска земља понуде купцима широм Србије, прерађено у сокове, џемове, слатка, салате и ајвар.

„Долина Мораве“ свој „слатки програм“ производи и пакује у погону у Бошњану, а „кисели програм“ у Варварину.

„Кренуло се са причом о преради индустријске јабуке, у кући у Бошњану, на неких 30 квадрата и пет шпорета „смедереваца“. Са тим малим серијама били смо препознати међу прва три произвођача што се тиче квалитета у Србији. Онда смо наставили са јагодом, сок и џем, затим малина и шумска купина, боровница…“– прича о почецима компаније Бојан Станисављевић, главни технолог и директор производње.

Веома брзо „Долина Мораве“ је дошла у позицију да ради за велике трговинске ланце.

„Без икаквог утицаја са стране на оцењивање квалитета ми смо увек били други или трећи међу произвођачима ове врсте производа. Спремили смо неке узорке ајвара и слатка и послали на оцењивање у тадашњу „Идеу“. После десет дана контактирали су нас и питали да ли смо спремни да девет производа – ајвар благи и љути, цепкану паприку, пекмез шљиву, слатко малина и купина, шумско слатко, слатко од боровница, слатко вишња и воћни пире јабука радимо за њих. Уговор је гласио на 20.000 тегли ајвара и четири пута је пробијен за непуна три месеца„, са поносом прича Бојан.

Производи „Долине Мораве“ су стопостотно природни, без додатака конзерванса. Ради се само термичка заштита како би најквалитетнији састојци воћа и поврћа остали у тегли.

У Варварину тренутно раде за „Меркатор С“ и друге купце око 300.000 тегли различитих производа, а сезона прераде свежег воћа почеће већ у марту.

„Поред тога што радимо за трговинске ланце имамо и нашу робну марку. Производимо каше за сокове, десет врста од воћа и поврћа, потом производе од паприке, пекмезе од кајсија, шљива, дуња и слатка, као аутентичан српски производ. Мармеладу не радимо, јер је то комерцијални производ који се не уклапа у нашу концепцију„, додаје Бојан Станисављевић.

Већину својих производа „Долина Мораве“ пласира у Београду, Војводини, нешто мање у Нишу. Кажу да има интересовања за извоз у Русију, Азербејџан, Енглеску. Квалитет није споран али, у овом тренутку, не могу да обезбеде довољне количине робе за тако велика тржишта.

Околина Варварина има одличну сировинску базу за производе „Долине Мораве“, али је проблем како обезбедити довољну количину воћа и поврћа за прераду.

„Све што откупимо ми и прерадимо. Ове године смо имали неколико уговора са пољопривредним произвођачима, а догодине ће их бити барем десет пута више. Људи се сами нуде да производе паприку, купус, корнишоне. Најкритичнија је црвена паприка за ајвар „куртовка“. Треба нам и сорта „амфора“ која даје одличан квалитет ајвара, али се много више сади у Војводини него у нашем крају. Крајем августа и почетком септембра откупили смо 60 тона паприке. Имамо линију за печење паприке капацитета 600 килограма на сат, а одрадио сам и линију за љушћење паприке која нам је максимално помогла„, прича Бојан, додајући да на тржишту нема ни довољних количина кајсије за прераду.

Да би обезбедили стабилну сировинску базу у „Долини Мораве“ планирају да наставе са подизањем сопствених плантажа. Тренутно имају скоро 30 хектара земље, од чега је око 14 хектара у близини Маскара. Највећи део земљишта је под засадима јабука. Ове године су кренули и са производњом корнишона.

„На потесу код Маскара имали смо пет хектара под корнишонима и око три хектара паприке. Негде сам прочитао да је Индија највећи произвођач корнишона на свету, а код нас су најбоља земља и поднебље за узгајање корнишона од Јасичког моста до Гиља. На брању, преради, поливању било је упошљено пола Варварина, Маскара, Бошњана. Очекујемо да наредне године продамо преко милион тегли корнишона„, говори Бојан Станисављевић.

„Долина Мораве“ је у опрему за прераду воћа и поврћа и паковање до сада уложила око 250.000 евра. Постављена је производна линија капацитета од 2.000 тегли на сат.

Тренутно имају 13 стално запослених радника, а у сезони је тај број пет до шест пута већи. Планирају да у скорије време имају 50 стално запослених радника, а да на плантажама и њивама ангажују 300 до 500 сезонаца.

&nbsp […]