Вести

(Крушевац пресс) Јавно предузеће „Водовод“ Крушевац је почетком 2017. године званично предало на употребу регионални систем за водоснабдевање са акумулационог језера Ћелије, за нове потрошаче на територијама општина Ћићевац и Варварин, али тиме је решен само део проблема у снабдевању Варваринаца здравом пијаћом водом.

„Регионални водовод је пуштен и Ћићевац већ користи ту воду. Завршен је али се ми нисмо још увек прикључили јер сматрамо да имамо здраву пијаћу воду из наших извора. Покушавамо да завршимо водоводне мреже које су започете. То је у Бошњану, Маскару, Бачини, Селу Варварину, Обрежу, Горњем и Доњем Катуну. Добили смо средства од Министарства за државну управу и локалну самоуправу у вредности од 29 милиона, почели смо да радимо водоводну мрежу и ових дана требало би да се приведе крају за тај износ око 1,5 километра да би саставили резервоар у Варварину и резервоар у Бачини да би могла да се пусти вода из регионалног водовода. Извођач радова је наше јавно комунално предузеће“, објашњава Војкан Павић, председник Општине Варварин.

Здрава пијаћа вода је императиве за становнике села у Горњем Темнићу где се деценијама уназад региструје велики број оболелих од бубрежних болести због неквалитетне воде.

„Већином наши људи имају неквалитетну воду. Треба знати да је у том делу општине специфичан терен тако да покушавамо да видимо шта можемо да урадимо. У Горњем Крчину постоји мали водовод где су корисници десетак домаћинстава и школа, али је питање испитивања узорака и ко ће да газдује тим водоводом. Потребне су редовне анализе воде да би знали да ли је вода здрава за пиће или не. Остала домаћинства се индивидуално обезбеђују водом. Покушаћемо да то решимо али треба знати да су потребна велика средства. Чинимо све што је у нашој моћи, водимо неке преговоре са људима да се изађе на терен, да се утврди какво је стање и да се да неки паметан предлог који би решио питање снабдевања и тих људи водом“, додаје Павић.

Највећа препрека за коначно решавање проблема здраве пијаће воде у Горњем Темнићу је конфигурација терена.

„Треба видети да ли ће моћи да стигне вода до Залоговца, Парцана и Маренова. Ако вода стигне у ова три села онда ће моћи да се покрију и остала, али је ту битна конфигурација терена. Сигурно ће бити неопходно препумпавање, али ће коначну реч имати стручњаци. Трудимо се да урадимо комплетан пројекат за тих девет насељених места којим би решили снабдевање здраве пијаће воде. То су Залоговац, Мареново, Парцане, Горњи и Доњи Крчин, Тољевац, Пајковац, Мала Крушевица, Карановац“, наглашава Павић.

Уколико се реши проблем довођења здраве пијаће воде у села Горњег Темнића остало би још да се изнађе начин како воду довести до Избенице и Орашја. Једна од опција је да се ова села прикључе на вод који би дошао из Бачине. Како се ради о огромној инвестицији Општина Варварин покушава преко Канцеларије за управљање јавним улагањима и преко европских фондова да обезбеди неопходна средства.

Иначе, комплетно подручје Града Варварина је покривено секундарном водоводном мрежом а делимично су покривени и Село Варварин, Горњи Катун, Бошњане, Маскаре и Бачина.

„У Бачини и Маскару секундарна мрежа још увек није у функцији због тога што није формирана комисија за технички пријем објеката. Треба да се одреди комисија, мора да се сними комплетна секундарна мрежа која је постављена, тако да ту се јавља проблем. У Бачини је снимљено негде око 11 километара али још око 4,7 километра није снимљено”, појашњава ситуацију Војкан Павић.

„У последњих годину дана у месним заједницама Село Варварин, Обреж, Горњи и Доњи Катун радимо стално на проширењу водоводне мреже. Урадили смо око пет километара и наставићемо да радимо и даље“, додаје Дарко Марковић из ЈКП „Варварин“.

Да би стимулисали грађане да се прикључују на водоводну мрежу у локалној самоуправи су донели одлуку да се смањи цена прикључка. Она сада износи око 16.000 […]

(Крушевац пресс) Сва отпадна вода са територије Општине Варварин иде директно у водотокове, у Велику Мораву и сеоске потоке, што ће морати да буде промењено у наредних неколико година.

„Прошле године смо завршили пет пројеката који се односе на израду сепаратора за пречишћавање отпадних вода. Реч је о муљним сепараторима. Укупна вредност тих пројеката, да би били реализовани на терену, је око 3,5 милиона евра. Урађен је пројекат за сепараторе за Град Варварин, Обреж, Горњи и Доњи Катун и Село Варварин а тренутно је у току решавање имовинско-правних односа“, објашњава Војкан Павић, председник Општине Варварин.

Као мала и недовољно развијена комуна Варварин нема довољно средстава да реши велики комунално-еколошки проблем пречишћавања отпадних вода.

„Општина не може да издвоји 1.517.000 евра да би се урадио сепаратор оптадних вода за Град Варварин. То су велика средства и зато смо конкурисали код Канцеларије за управљање јавним улагањима. Видећемо да ли ћемо добити неки новац. Иначе, читава територија Град Варварина је покривена канализационом мрежом. За друга насеља је покренута иницијатива да се раде канализационе мреже“, додаје Павић.

Тренутно сва отпадна вода из Варварина иде, кроз два испуста, у Велику Мораву. Отпадна вода из већине сеоских домаћинстава одлази у Каленићку реку и друге водотокове на територији општине.

У претходној деценији било је предлога да се на основу величине и физичко-географског положаја насеља изгради девет канализационих система, што је напуштено као идеја, јер није могуће отпадне воде испуштати у мале водотоке-потоке, који у сушном периоду године имају мали протицај или пресушују.

Размишљало се и о изградњи постројења за пречишћавање воде које би било лоцирано на левој обали Западне Мораве, између Маскара и Варварина, а воде до овог постројења би се доводиле одређеним канализационим системом, преко више црпних станица и колектора. Капацитет постројења за пречишћавање отпадних вода требало би да буде 450 […]

(Крушевац пресс) Општина Варварин суочава се са бројним еколошким изазовима који ће у наредних неколико година морати да буду решени како би се ова комуна, као и читава Србија, приближила стандардима Европске уније у очувању животне средине.

Организовано сакупљање отпада ЈКП „Варварин“ спроводи на 60% територије општине а обухваћено је око 4.000 домаћинстава.

„Општина Варварин има 21 месну заједницу а из осам месних заједница комплетно износимо смеће. То су месне заједнице поред Мораве, од Обрежа до Бошњана – Горњи и Доњи Катун, Село Варварин, Варварин Варош и Маскаре. Углавном су то џакови и канте код физичких лица које сами купују. Захваљујући сарадњи са ГИЗ-ом добили смо 700 канти од 110-120 литара које смо донирали старим корисницима. Из других месних заједница износимо мању количину смећа мада нам је у плану да услугу проширимо на комплетну територију општине“, објашњава Дарко Марковић, технички секретар ЈКП „Варварин“.

Житељи општине Варварин отпад тренутно одлажу у око 700 канти, 50 контејнера за ПЕТ амбалажу, добијених захваљујући помоћи ГИЗ-а, и 110 контејнера распоређених по месним заједницама. У Горњем Темнићу би требало да буде постављено 100 комуналних контејнера а ту је и 40 контејнера за картон.

У ЈКП „Варварин“ процењују да би им, поред постојећих капацитета, било потребно још педесетак контејнера за ПЕТ амбалажу како би се смањило одлагање отпада на дивљим депонијама.

„Смеће се сада извози на депонију поред Велике Мораве, која је заједничка са Ћићевцем. Није санитарна али је годинама тако. Имамо један камион који је у функцији и који ради нон-стоп сваког дан да би могао да испоштује 3.300 корисника услуге изношења смећа. У последњих годину дана број корисника смо повећали за око 2.000 […]