Будућност и развој пољопривреде у варваринском крају, Војкан Павић, председник истоимене општине, види у оживљавању задруга које би упослиле младе и стручне људе. Уз едукацију пољопривредника, оснивањем задруга омогућио би се и организован откуп пољопривредних производа, што је посебно значајно за газдинства са уситњеним парцелама, иначе доминантним на овим просторима.
Од око 17.000 становника , колико има Општина Варварин, мање од 1.500 је стално запослених. Пољопривредом се бави око 70 одсто мештана, а са већину је то и једини извор прихода. Општина има око 2.000 регистрованих пољопривредних газдинстава, за 800 мање у односу на пре само годину дана. Тренд да млади високообразовани људи након завршетка школовања одлазе у већа места, није заобишао ни овај крај. Становништво, посебно сеоско, све је старије, па и пољопривредни ресурси углавном остају у њиховим рукама.
Према речима Војкана Павића, председника општине, основна снага пољопривреде у овом крају су погодни климатски услови и плодност земљишта, али и дуга традиција бављења пољопривредном производњом. Зато је, како је казао, један од приоритених циљева да се млади задрже овде, те да им се обезбеде услови за опстанак.
– У општини Варварин коју чини 21 месна заједница тренутно има петнаестак приватних задруга, а наш план је да од министра Кркобабића тражимо помоћ око формирања задруга које би упослиле младе и стручне људе. Њих бисмо обучили и за прављење бизнис планова, да би помогли пољопривредницима да аплицирају за европске фондове који се отварају, а што би била велика подршка овдашњим пољопривредним газдинствима, посебно младим пољопривредницима -каже он, додајући да Варварин није велика општина, те да ће бити довољно да се оснују две задруге, једна која би покрила Горњи Темнић ( девет села) а друга поморавски крај.
Поред едукације становништва о могућностима коришћења субвенција и подстицаја, оживљавањем задруга омогућиће се и организован откуп пољопривредних производа, што је посебно значајно за власнике уситњених парцела.
– Већина газдинстава на територији наше општине поседује мање од три хекатара обрадивих површина које су обично подељене на више мањих парцела. Како немају могућности да своје производе палсирају кроз организован откуп, већи део њих производи искључиво за сопствене потребе, док мањи део своје производе износи на тржиште, односно, на зелене пијаце – каже Павић, додајући да подручје општине Варварин располаже са значајним пољопривредним површинама од око 16.500 хекатара, где највећи проценат заузимају њиве , око 55 одсто, а најмањи пашњаци , око два одсто.
Као проблеме који прате овај крај када је пољопривреда у питању, Павић између осталог наводи и нерешене односе у катастру непокретност (што ствара проблеме када су у питању подстицаји и субвенције), недовољну примену агротехничких мера, неадекватну и нестручну примену средстава за заштиту биља, недостатак еколошке свести, застарелост пољопривредних машина, те недовољно знања о функционисању тржишта и маркетинга.
Говорећи о доминатним културама на подручју општине, Павић је казао да је последњих година интересовање велико за производњу јагодичастог воћа. Повећава се и број воћњака, углавном су то засади шљива и јабука, нарочито у Горњем Темнићу где је број засада повећан за око 20 одсто у односу на пре пет година. Интересовање расте и за повртарство, пре свега за производњу паприка, купуса и шаргарепе, а већ традиционално село Бошњане заузима и значајну позицију на српском тржишту када је у питању производња конзумних јаја и узгој товних пилића.
Будућност и развој пољопривреде у варваринском крају, Павић види и у органској производњи, о чему се већ разговарало са неколико страних компанија заинтересованих за ову врсту производње.
– Ускоро очекујемо састанак са немачком фирмом која је заинтересована за откуп и стимулацију корнишона, а са сличним предлозима појавила се и једна руска компанија- каже Павић, додајући и то да је прошле године “Агромил” купио Фарму свиња и отпочео са производњом, те да се очекује и продаја “Бројлера” што би уз нова радна места, од великог значаја било и за овдашње фармере који произведу и више од 500.000 товних пилића у турнусу.
Ове године, као и прошле, у буџету општине предвиђено је 20 милиона динара за субвенције у области пољопривредне производње. У прошлој години утрошено је око 18 милиона, што је распоређено на више од 500 пољопривредних произвођача и то углавном за набавку механизације, куповину садница, набавку приплодних грла, те за осигурање усева и животиња. У 2017. години, субвенције за младе произвођаче које даје ресорно министарство искористила су само три произвођача са подручја ове општине, а од осталих републичких субвенција, у прошлој години додељена су три трактора.
Сваке године, општина организује и одлазак заинтересованих пољопривредника на новосадски Сајам пољопривреде, што годишње искористи око 200 […]
