Поводом 30. маја, 19-те годишњице бомбардовања моста у Варварину од стране НАТО агресора, поред Спомен обележја на обали Велике Мораве данас је одржан помен, положени су венци страдалима, ученици Средње школе Варварин извели су пригодан рецитар, док је ђак генерације Средње школе Варварин Никола Дивнић са моста спустио венац у Велику Мораву.
На дан Свете Тројице, у недељу 30. маја 1999. године, када је у Варварину и пијачни дан, у два ваздушна напада погинуло је десеторо недужних цивила, 17 људи је тешко повређено, а 13 лакше. У првом налету страдало је троје цивила, док је после пет/шест минута касније, у другом налету НАТО бомбардера, страдало још седморо.
Обележавање 19-те годишњице Масакра у Варварину отпочело је Богослужењем у цркви Успења Пресвете Богородице, а тачно у подне свештенство Архијерејског намесништва темнићког одржало је помен код Спомен обележја страдалима у НАТО агресији.
На споменик жртвама венце су положиле породице и родбина страдалих, директор БИА Братислав Гашић, председник Општине Варварин Војкан Павић, припадници Војске Србије – команде Крушевачког гарнизона, председник Скупштине општине Варварин Драгољуб Станојевић и заменик председника Скупштине Братислав Ташић, делегација Општинске управе општине Варварин коју су чиниле начелница Гордана Петровић и заменица председника Општине Виолета Чолаковић, начелник Расинског управног округа Бранислав Весић, делегација Града Крушевца предвођена градоначелницом Јасмином Палуровић, као и представници општина Рековац, Лапово, Трстеник, Ћићевац, Брус, Српске православне цркве, школа, предузећа, установа, политичких странака и удружења.
Обраћање председника општине Варварин Војкана Павића
„Уважене породице жртава, драги гости, господо официри, даме и господо одборници и већници, часни оци, поштовани грађани, драги пријатељи,
Окупили смо се данас овде да обележимо деветнаесту годишњицу мучког рушења нашег моста. Моста који је срушен при самом крају НАТО агресије на нашу земљу пре 19 година када је цела Србија била у ишчекивању нових жртава и разарања, а судбину целе земље делио је и Варварин.
Бесомучни удари по целој Југославији из дана у дан односили су све већи број цивилних жртава. Један за другим, низали су се злочини по целој Србији: Грделица, Батајница, Београд, Нови Сад, Панчево, Ћуприја, Сурдулица, зграда РТС-а, зграда амбасаде НР Кине, Приштина, Ђаковица, Авала, Ниш. Варварин је делио судбину своје Србије. У сред дана, тог 30. маја 1999. године, извршен је злочин у коме је убијено 10 цивила а повређено више десетина грађана. Званичници НАТО и овај напад су назвали „легитимном војном метом“, а страдање цивила „колатералном штетом“. Оваквим безочним лажима као да су желели да још једном убију и жртве и преживеле. Да подсетим, званичан назив агресије НАТО на нашу земљу био је „Милосрдни анђео“ који је однео животе три хиљаде цивила, међу којима је угасио заувек 79 дечијих осмеха. И после толико година ране су и даље видљиве и даље су дубоке.
Поред извршеног злочина једнако су болела објашњења да је масакр на овом месту уствари „колатерална штета“ као и чињеница да злочинце није стигла рука правде ни после толико година. Нама остаје обавеза да никада не заборавимо овај злочин и да деци која тада нису била ни рођена причамо о једном у низу злочина који су се десили током НАТО агресије. Људски је праштати али је људски и не заборавити.
Управо због људскости и савести, нама остаје да никад не заборавимо овај најтрагичнији догађај у историји Варварина и да пожелимо да се никада и нигде овакав злочин не понови.“
Обраћање председника Скупштине општине Варварин Драгољуба Станојевића
Уважени чланови породица жртава, даме и господо одборници, уважени гости; господо официри, уважено свештенство, поштовани грађани, драга децо,
Деветнаест година је прошло од једног од највећих злочина који су извршени током 78 дана трајања агресије на нашу земљу. Одајући почаст невиним жртвама, поново се сећамо тог трагичног и ничим изазваног догађаја. Варварин, мала и мирна варош, без икаквих војних циљева, постао је мета, који је подмукло, у два наврата, погођен тог мајског дана 1999. године.
Ваздушни напад на мост у Варварину извршен је 30. маја 1999. године, на православни празник Свету Тројицу и пијачни дан, када се у близини моста налазило више стотина људи. Тог дана било је ведро и сунчано време, што значи да су пилоти НАТО бомбардера имали добру видљивост. Агресорски бомбардери НАТО-а гранатирали су варварински мост у два наврата. У првом нападу, мост је погођен са две ракете. Живот су изгубиле три особе и много је повређено. То НАТО агресору није било довољно, већ су се неколико минута касније вратили и извршили други напад испаливши још две ракете које су усмртиле седам и тешко повредиле неколико десетина цивила који су у међувремену дошли како би помогли повређенима у првом нападу.
Вест о злочину се проширила светом, наше мало место постало је тема извештаја светских медија а налогодавци злочина напад су лицемерно оценили легитимним а жртве означили чувеном одредницом „колатерална штета“ која је и пре и после злочина у Варварину коришћена за сличне бројне злочине током НАТО агресије 1999. године.
Ни проток времена члановима породица није успео да ублажи бол нити је успео да свима нама избрише из сећања овај тежак злочин, сигурно највећи у историји Варварина. Из тих разлога, наша је обавеза да се сећамо жртава и да новим генерацијама, које тада још нису биле рођене, укажемо на овај трагичан догађај и велики злочин. Као што не прихватамо да је ово био легитимни циљ, као што се гнушамо и одбацујемо констатацију о „колатералној штети“ тако сваке године овде показујемо да овај злочин не заборављамо и нећемо заборавити.
Нека је вечни покој погинулима на овом месту 1999 […]
