online casino bonus at first deposit casino.oddstake.com top online casino no deposit bonuses

Историја

На подручју општине Варварин биле су формиране људске заједнице још у време старчевачке културе. О начину сахрањивања најстаријих становника ових крајева закључујемо на основу некрополе која је откривена у селу Обреж. О Трибалима (Србима) као најстаријим становницима на овим просторима пишу и хеленски историчари Херодот и Тукидит (5. в. п. н. е.).

vodenica-001-1024x532

У другом веку Србија је припала Горњој Мезији, римској провинцији. На трагове Римљана упућује и насеље у селу Маскаре на локацији Бедем, затим темељи римске грађевине типа villa rustica у насељу Бачина, римски суд са дршком украшен рељефом орла са змијом у канxама пронађен у Бошњанима, затим оставе Римског новца у Варварину, оруђа, оружја, ножићи, гривне, остаци путева … За време Римљана Морава је била пловна све до Ниша, а од римског пута via militaris пут је водио у Италију и Рим, од Параћина преко Стриже, Видова, Мораве код Обрежа, Варварина, Јасике, Дренове и Медвеђе.

У VII в. Словени насељавају ове просторе и признају Византијску власт.

У средњем веку је Левач играо важну улогу у животу српске државе. Краљ Милутин се након десетогодишњег ратовања против Драгутина (1301-1311) на земљишту данашњег Орашја мири са братом и на месту помирења подиже 1321. год. манастир.

Значај Темнића  (Доњи Левач) посебно је порастао када је кнез Лазар узео Крушевац за своју престоницу.

Путни правац Крушевац-Јасика-Бошњане-Маскаре-Варварин-Катун-Обреж-Поточац-Јовац-Јагодина добио је на значају када је деспот Стеван са седиштем прешао у Београд.

Путописац Бертрандон де ла Брокијер, враћајући се 1433. год. са путовања по истоку, идући од Крушевца, прешао је на леву обалу, Западне Мораве и записао да је наишао на веома леп и добро насељен крај.

У легендама се Темнић најчешће везује за кнеза Лазара. О томе поред осталог фелик Каниц пише: “Брежуљкасто земљиште на другој страни Каленићке реке зове се Темнић, а своје име добило је према предању, тако што је кнез Лазар, обилазећи своје руднике на висовима Јухора, видео тај предео обавијен густом маглом и узвикнуо: – Ала је тамнић”…

Име Варварин помиње се први пут у XV в. Године 1473. за време Ђурађа Бранковића, војсковођа мађарског краља Стигмунда, Јован Марсони, допрео је до Сталаћа и Крушевца, разбио турску војску, запалио Крушевац и турску флотилу код Сталаћа и повукао се на просторе око Варварина.

Назив Варварин појављује се у Кочиној крајни са записима са краја XVIII века.

Село Верварин настало је саставцима Запдне и Јужне Мораве и помиње се у XVIII в. као Бела Црква са 8 домова. Ото Фердинад Дубислав племенити Пирх у свом делу “Путовање по Србији године 1829.”, описује место поред реке Мораве са именом Варварин, у коме су куће покривене ћеремидом.

Године 1824. подигнута је црква, коју помиње Јоаким Вујић као Бела Црква.

Почетком XIX в. у време Карађорђа, кнежевина Србија је била подељена у нахије. Варварин и насеља око Варварина припадали су Јагодинској нахији, која је била подељена на Горњи и Доњи Левач.

У то време 1810. год., на варваринском пољу код места “саставци” одиграла се чувена битка измећу Карађорђа и руске војске са једне стране и турске војске коју је  Куршид паша покренуо са југа и пошао на Србију. Српску војску је предводио Станоје Главаш, а руску војску гроф Орурк. Победила је српска војска.

Коначно ослобођење наступило је после II српског устанка. Под кнез Милошем ови крајеви-округ Темнић, обухватао је сва села Поморавља, Левач, територију до Крагујевца.

Касније је округ Темнић подељен на срезове Белички, Темнићки и левачки са центрима у Јагодини за Белички срез, Варварин за Темнићки и Рековац за Левачки срез.

Напредак читаве области настаје од времена када Варварин постаје среско место. Темнићки срез је имао 43 насеља и 22506 становника. Једна црква опслуживала је 3751 становника, а једна школа долазила је на 2250 житеља. У то време Темнићки срез је имао 10 школа и 6 цркава.

Насеља су се интензивно развијала после ослобађања ових крајева од Турака. Миграцијом је становништво из јужних крајева земље која је била под Турцима, крчећи шуме насељавала ове области.

Становништво се искључиво бавило пољопривредом и сточарством. Занати су се упражњавали само у домену кућних потреба. Са развојем насеља развијале су се и друге потребе, тако да су поред важнијих друмова (према Јагодини и Крагујевцу) отваране механе са шталама за коње, разне трговине у којима су се продавале основне намирнице.

Варварин је као центар среза добио многе установе као: среску управу, суд, нижу гимназију (4 разреда), пошту и др.

jovan kursula

Карактеристика насеља у области Темнић је да су она често расељавана и ново формирана. Ова померања вршена су из више разлога. Велике поплаве река Велике и Западне Мораве утицале су на пресељења насеља на сигурније просторе, уједно Мораве су често мењале свој ток. Сва насеља у области Темнић била су на левој обали река, које су чиниле источну границу. Године 1886. приликом велике поплаве, воде Велике Мораве пробиле су ново корито и том приликом уништиле старо село Катун. Већи део становника саградио је своје домове на левој обали реке, а много мањи број остао је у оквиру старог села. 1905. год. Старо село сада на десној обали реке добило је назив Доњи Катун, а новоформирано село на левој обали Горњи Катун.

Остала села Бошњане, Обреж као и село Варварин померена су такође због великих поплава Мораве.

У планинском делу су померена многа насеља , или су се формирала као нова и то: Избеница, Суваја, Мала Крушевица, Средњи и Горњи Крчин и Мареново.

У првом светском рату подручје Темнића после повлачења српске војске окупирали су аустроугарске и бугарске трупе.

Привредни развој у међуратном периоду овог подручја текао је врло споро. Становништво се и даље бавило земљорадњом и сточарством на малим поседима.

Послератни развој, после Другог светског рата, општине Варварин карактерише демографски и привредни раст, што представља резултат спонтаних појединачних активности, нарочито активности становништва да се отргне од заосталости. У Варварину је извршена концентрација становништва, привреде и друштвене делатности.