online casino bonus at first deposit casino.oddstake.com top online casino no deposit bonuses

Новости

Почиње попис нелегално изграђених објеката

Поштовани суграђани,

Обавештавамо вас да је општина Варварин формирала комисију за попис и евиденцију незаконито изграђених објеката која ће кренути са радом од 09. марта 2016 […]

Психолошки кутак је спас за омладину!

Учествовала су 24 млада психолога, којима је дата прилика да стекну практично искуство

БЕОГРАД – Центар за истраживање и промоцију из Београда, у сарадњи с партнерима – канцеларијама за младе Рашка, Варварин и Бечеј, представио је резултате остварене у склопу пројекта „Формирање психолошког кутка при канцеларијама за младе Бечеј, Варварин и Рашка“.

– Учествовала су 24 млада психолога, којима је дата прилика да стекну практично искуство, више од 1.000 младих људи из три укључене општине, којима је ближе представљена тема менталног здравља и указано на постојање нове услуге на локалном нивоу и више од 50 индивидуалних саветовања одржаних у периоду од јануара до фебруара 2016 […]

Плодови моравске долине на трпезама широм Србије

У „Долини Мораве“ се труде да све оно најбоље од воћа и поврћа што изнедри плодна моравска земља понуде купцима широм Србије, прерађено у сокове, џемове, слатка, салате и ајвар.

„Долина Мораве“ свој „слатки програм“ производи и пакује у погону у Бошњану, а „кисели програм“ у Варварину.

„Кренуло се са причом о преради индустријске јабуке, у кући у Бошњану, на неких 30 квадрата и пет шпорета „смедереваца“. Са тим малим серијама били смо препознати међу прва три произвођача што се тиче квалитета у Србији. Онда смо наставили са јагодом, сок и џем, затим малина и шумска купина, боровница…“– прича о почецима компаније Бојан Станисављевић, главни технолог и директор производње.

Веома брзо „Долина Мораве“ је дошла у позицију да ради за велике трговинске ланце.

„Без икаквог утицаја са стране на оцењивање квалитета ми смо увек били други или трећи међу произвођачима ове врсте производа. Спремили смо неке узорке ајвара и слатка и послали на оцењивање у тадашњу „Идеу“. После десет дана контактирали су нас и питали да ли смо спремни да девет производа – ајвар благи и љути, цепкану паприку, пекмез шљиву, слатко малина и купина, шумско слатко, слатко од боровница, слатко вишња и воћни пире јабука радимо за њих. Уговор је гласио на 20.000 тегли ајвара и четири пута је пробијен за непуна три месеца„, са поносом прича Бојан.

Производи „Долине Мораве“ су стопостотно природни, без додатака конзерванса. Ради се само термичка заштита како би најквалитетнији састојци воћа и поврћа остали у тегли.

У Варварину тренутно раде за „Меркатор С“ и друге купце око 300.000 тегли различитих производа, а сезона прераде свежег воћа почеће већ у марту.

„Поред тога што радимо за трговинске ланце имамо и нашу робну марку. Производимо каше за сокове, десет врста од воћа и поврћа, потом производе од паприке, пекмезе од кајсија, шљива, дуња и слатка, као аутентичан српски производ. Мармеладу не радимо, јер је то комерцијални производ који се не уклапа у нашу концепцију„, додаје Бојан Станисављевић.

Већину својих производа „Долина Мораве“ пласира у Београду, Војводини, нешто мање у Нишу. Кажу да има интересовања за извоз у Русију, Азербејџан, Енглеску. Квалитет није споран али, у овом тренутку, не могу да обезбеде довољне количине робе за тако велика тржишта.

Околина Варварина има одличну сировинску базу за производе „Долине Мораве“, али је проблем како обезбедити довољну количину воћа и поврћа за прераду.

„Све што откупимо ми и прерадимо. Ове године смо имали неколико уговора са пољопривредним произвођачима, а догодине ће их бити барем десет пута више. Људи се сами нуде да производе паприку, купус, корнишоне. Најкритичнија је црвена паприка за ајвар „куртовка“. Треба нам и сорта „амфора“ која даје одличан квалитет ајвара, али се много више сади у Војводини него у нашем крају. Крајем августа и почетком септембра откупили смо 60 тона паприке. Имамо линију за печење паприке капацитета 600 килограма на сат, а одрадио сам и линију за љушћење паприке која нам је максимално помогла„, прича Бојан, додајући да на тржишту нема ни довољних количина кајсије за прераду.

Да би обезбедили стабилну сировинску базу у „Долини Мораве“ планирају да наставе са подизањем сопствених плантажа. Тренутно имају скоро 30 хектара земље, од чега је око 14 хектара у близини Маскара. Највећи део земљишта је под засадима јабука. Ове године су кренули и са производњом корнишона.

„На потесу код Маскара имали смо пет хектара под корнишонима и око три хектара паприке. Негде сам прочитао да је Индија највећи произвођач корнишона на свету, а код нас су најбоља земља и поднебље за узгајање корнишона од Јасичког моста до Гиља. На брању, преради, поливању било је упошљено пола Варварина, Маскара, Бошњана. Очекујемо да наредне године продамо преко милион тегли корнишона„, говори Бојан Станисављевић.

„Долина Мораве“ је у опрему за прераду воћа и поврћа и паковање до сада уложила око 250.000 евра. Постављена је производна линија капацитета од 2.000 тегли на сат.

Тренутно имају 13 стално запослених радника, а у сезони је тај број пет до шест пута већи. Планирају да у скорије време имају 50 стално запослених радника, а да на плантажама и њивама ангажују 300 до 500 сезонаца.

&nbsp […]

Задовољство купца – најбоља препорука

Породична фирма „Пластик ентеријер“ пример је да је упркос неповољним условима на тржишту, елементарним непогодама и без конкретне помоћи државе могуће постићи добре послове резултате.

Ова компанија која упошљава 10 радника, бави се производњом унутрашњих врата, израдом намештаја по мери и опремањем ентеријера од 2003.године. Обавезе према радницима и запосленима руководство редовно измирује, а жеље, по правилу, испуњавају и бројним купцима на домаћем и иностраном тржишту.

Пут до успеха и одрживост у пословању нису лако остварљиви. Небојша Деветаковић, оснивач и директор предузећа „Пластик ентеријер“, наглашава да је фирма пре скоро 12 година кренула да ради као мала столарска радионица.

– Почели смо са производњом унутрашњих врата, а потом проширили производне програме са израдом намештаја по мери и, на крају, обогатили пунуду осмишљавањем идејних решења за ентеријер и реализацијом у опремању унутрашњости приватних домова и станова и пословног простора различите намене и сврхе – истиче за ЦИНК Небојша Деветаковић. – Не радимо серијску производњу, већ искључиво за познатог купца. Отуда је тешко извести просечну рачуницу о испорученим количинама на годишњем нивоу, односно да ли произведемо  1.500 или 2.000 врата. Рад по наруџбини је комплексан, али већ смо довољно препознатиљиви по квалитету, тако да је пласман наших производа практично загарантован.

Комади намештаја са ознаком „Пластик ентеријер“ могу се купити у Аустрији и у Швајцарској, у целом Расинском округу, у Београду, у Нишу и у Тимочкој крајини. Остварена је и завидна сарадња са више архитектонских бироа и грађевинских предузећа у српској престоници и у другим градовима земље. Сопствени салон ова фирма има у Неготину, а у плану је отварање посебног продајног простора у Варварину и у Београду.

– Мислим да су одржавање нивоа квалитета и континуирано улагање кључни за значајне пословне резултате – напомиње Деветаковић. – Инсистирамо на врхунској сировинској бази коју путем овлашћених посредника набављамо из Аустрије и Италије. Машине смо занављали више пута. Након почетног улагања, крупније инвестиције у опрему имали смо 2007, као и ове године. Поседујемо два транспортна возила и лично испоручујемо наруџбине.

– Производни погон заузима око 600 квадрата и радимо безмало свакодневно – напомиње Небојша, који у послу  има несебичну подршку супруге Маринеле. – Повремено смо користили одређене кредитне линије за осавремењивање посла, али у принципу, избегавамо ту врсту банкарских обавеза. Нисмо користили ни државне субвенције, као ни програме подстицаја за запошљавање. Наши су радници одлични мајстори, са доста искуства и како се ослањамо на њих и њихово знање и вештину, тако смо орјентисани на сопствена средства у финансирању рада и модернизације.А оне се, говори Деветаковићево искуство, по жељама и пре свега по критеријумима на које се ослањају у производним погонима „Пластик ентеријера“, не разликују код домаћег, односно код страног наручиоца. Изузетно интересовање влада за намештај. Раде се кухиње, спаваће собе, ормани, дневни боравци, али и дрвена степеништа. Израда идејног решења ентеријера све је популарнија.

Препреке у послу са прерадом дрвета су као и у других привредним гранама: нелојална конкуренција, пословање у сивој зони и фирме које без пријављених радника и ван система продају производе по ниским ценама.

– Успевамо највише квалитетом да „парирамо“ таквој врсти бизниса – наводи директор. – Одабрали смо да послујемо транспарентно и тог курса се држимо. На нашој официјалној презентацији нудимо увид у досадашњи рад, сарадњу са пословним партнерима, асортиман производа.

И поред неповољних услова за предузетништво и чињенице да држава често не штеди тзв.“мале“ предузетнике који упошљавају од пет до 50-ак радника, у „Пластик ентеријеру“ најављују да неће напуштати ни посао, ни начин рада. Има, међутим, периода у години када озбиљно размишљају да једноставно одустану од даље успешне производње.

Средином маја прошле године управо је био један од таквих тренутака. Услед великих поплава и изливања Велике Мораве у Обрежу код Варварина, где је седиште фирме, погони предузећа озбиљно су страдали.

– Био је уништен значајан део репроматеријала и машина, заједно са пословном зградом, нисмо радили близу два месеца – присећа се наш саговорник. – Штета је била око 30.000 евра, држава нам је исплатила око 360.000 динара. Немам проблем с тим што нам је исплаћена та сума. Имам проблем што такве непогоде једноставно морају да се спрече.

Но, Деветаковићи су наставили са радом и врло брзо превазишли ове тешке тренутке. Тако су се придружили озбиљним компанијама из тзв. дрвне индустрије која је, како показује последња статистика Регионална привредне коморе Србије, остварила суфицит управо захваљујући малим произвођачима. Процењује се да је ова индустрија у првом кварталу 2015. године остварила спољнотрговински суфицит од 53 милиона динара, што је наставак прошлогодишег позитивног тренда. Лањски извоз износио је приближно 500 милиона, док је суфицит достигао 152 […]

‹ Prev page1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 Next page ›