(Крушевац пресс) У варваринској општини са нешто мање од 18.000 становника око 60% домаћинстава обухваћено је организованим изношењем смећа. На нивоу Србије покривеност становништва прикупљањем чврстог отпада је 70%, а на нивоу Европске уније 99%. Такође, није решен ни проблем санитарне депоније.
Према стандардима Европске уније свако насеље са више од 2.000 становника мора да има погон за пречишћавање отпадних вода док се у Општини Варварин отпадне воде, углавном, испуштају директно у водотокове.
У Европској унији покривеност снабдевања пијаћом водом износи 93% док у варваринској општини релативно мали број житеља користи воду из водовода, а посебно је лоше стање у селима Горњег Темнића.
У локалној самоуправи су свесни да их, упркос лимитираним средствима, у наредним годинама очекују велики послови како би решили ове проблеме и подигли стандарде.
„Ускоро би требали да радимо едукацију грађана пре него што поделимо нове контејнере. Имаћемо презентацију у Варварину, па ћемо после тога да их распоредимо. Нама је проблем камион за извожење. Наравно, највећи проблем је непостојање регионалне депоније. Када она буде изграђена биће нам лакше јер би ми све смеће износили на регионалну депонију, не би се повећавале количине овде“, наглашава Војкан Павић, председник Општине Варварин.
У последњих неколико година направљени су значајни кораци у организованом сакупљању отпада. ЈКП „Варварин“ отпад сакупља на 60% територије, у око 4.000 домаћинстава. Набавком додатних комуналних контејнера за папир и картон, ПЕТ амбалажу и остали комунални отпад, створени су предуслови за комплетно покривање општине Варварин услугом изношења и депоновања смећа. Отпад се сакупља у кантама од 120 литара и контејнерима.
„Едукација грађана је јако битна. Биће организоване презентације како да се одваја отпад. Мислим да ће наши људи да схвате да је то стварно битно за нас и покољења која долазе. Едукација није рађена за скупљање старог гвожђа, а сад гвозд нигде не можеш да нађеш пошто откупљивачи нуде добру цену. Рачунам да ћемо и за пластику да утврдимо цену да се и она прикупља и да се пакује, а после да се даље дистрибуира. Многе развијене земље користе чврсти отпад за грејање“, додаје Војкан Павић.
У Варварину имају пуно идеја и пројеката али не и довољно новца за њихову реализацију.
„Имали смо једну идеју, иновативно решење, али нисмо прошли, за компостирање отпада. Желели смо да поделимо корисницима услуге изношења смећа компостере да свој органски отпад ту стављају, да направимо центар за прикупљање органског отпада и , касније, компост продајемо. Тражили смо 400.000 долара да купимо компостере, да се поделе корисницима, камион за прераду, центар за прикупљање органског отпада али, нажалост, нисмо прошли. Наставићемо и даље да конкуришемо“, говори Дарко Марковић, технички секретар ЈКП „Варварин“.
Пре два месеца представници општине Варварин разговарали су и са надлежнима у Министарству екологије како би добили подршку за планиране пројекте.
„Договорили смо се да, уз њихову сарадњу, покушамо да конкуришемо за средства за изградњу сепаратора за пречишћавање отпадних вода. Ми смо секретару министарства послали примерак пројекта да га погледа. Веома је битно да ли има муља, да ли је муљни сепаратор или није муљни…Ми се у то не разумемо пуно. Најбитније је да од њих имамо велику подршку и надамо се да ћемо да успемо да кренемо са изградњом сепаратора за пречишћавање отпадних вода у Варварину јер је мрежа завршена и она директно иде у Велику Мораву“, каже Павић.
Поред Министарства екологије Варваринци имају интензивне контакте и са другим министарствима и државним институцијама.
„Имаћемо састанак у Министарству привреде где смо конкурисали за неке пројекте за асфалтирање и реконструкцију улица на територији Општине Варварин. Уједно идем у Канцеларију за управљање јавним улагањима која треба да ради ребаланс и рачунамо да ће после тога да уђу и наши пројекти за завршетак водоводне и канализационе мреже тамо где је започета. Трудимо се, конкуришемо свуда, негде прођемо, негде не прођемо. Потребна су нам огромна средства за све пројекте. За проширење, тамо где постоји, и за завршетак канализационе мреже треба нам 200 […]
