Новости

Редовна прва акција добровољног давања крви у овој години, у организацији Завода за трансфузију крви Ниш, предвиђена за понедељак, 01. фебруара биће одржана у Црвеном крсту Варварин у времену од 9 до 14 часова.

“У ситуацији у којој се налазимо у вези са COVID-19 инфекцијом, трансфузијско лечење мора бити континуирано и сигурно, а мора се узети у обзир да се може очекивати смањен број здраве популације које може дати крв и смањен одзив добровољних давалаца крви због утицаја јавно здравствених мера које се предузимају”, наводи се у саопштењу варваринског Црвеног крста и додаје се да сви који су здрави и могу и желе да дају крв не треба ни на који начин то да одлажу због ситуације са корона вирусом.

У циљу спречавања преношења COVID-19 инфекције Црвени крст Варварин је за даваоце крви имплементирао додатне мере како би се обезбедиле довољне количине безбедне крви за трансфузијско лечење.

Већина мера су саставни део уобичајеног избора давалаца крви са изменама које имају за циљ само да појачају надзор у новонасталој ситуацији. Без обзира на актуелну ситуацију са COVID […]

За мање од недељу дана, колико траје масовна имунизација становника Расинског округа, нову вакцину против вируса SARS-CoV-2 примиле су 12.436 особе. У општини Варварин од самог старта вакцинације влада велико интересовање, протеклих дана приметне су биле велике гужве испред Дома здравља, а за шест дана вакцинисано је 610 људи.

Ко год је од грађана исказао интересовање за вакцину и дошао на пункт Дома здравља “Др Властимир Годић”, није био враћен, тако да је приметан већи број вакцинисаних Варваринаца у односу на број који Национални центар за вакцинацију позива путем портала еУправе.

Оно у чему су сагласни суграђани у чекаоници, то је да се процес вакцинације одвија одлично, чекања нису дуга, ту је и љубазно особље Дома здравља које помаже при попуњавању образаца, али је поново доказана и велика професионалност и хуманост лекара и медицинских сестара који раде неуморно и који се заиста труде да суграђанима на најбезболнији начин дају вакцину.

Према информацијама Завода за јавно здравље (ЗЗЈЗ) Крушевац, вакцина и даље има довољно, а на крају јучерашњег дана у Варварину је остало још 250 […]

“Боље спречити него лечити – редовном контролом победићемо карцином грлића материце” слоган је 15. Европске недеље превенције рака грлића материце, која се обележава од 18. до 24. јануара, а у циљу подизања свести о овој болести и начинима превенције.

Редовни систематски прегледи код лекара могу у великој мери допринети раном откривању и успешном лечењу болести.

Извештај др Данијеле Милојковић Пантић – спец. гинекологије и акушерства.

Рак грлића материце је препознат као озбиљан јавно здравствени изазов у Србији. Управо због тога, Министарство здравља је крајем 2012. године увело организовани скрининг за карцином грлића материце. Према подацима Регистра за рак ИЗЈЗ Србије, у просеку у Србији сваке године се региструје нешто мање од 1.200 новооболелих жена. Стопа инциденце износи 27,2/100000, а стопа морталитета 9,4/100000. У просеку, сваке године 468 жена умире од карцинома грлића материце.

Карцином се чешће јавља у узрасту од 35 година, а највеће стопе оболевања су у узрасту од 50-59 година. Стопа морталитета почиње да расте од 45 године, а највиша је у узрасту од 70-75 година. 2018. године у Србији је регистровано 1.057 новооболелих жена. Током исте године, 427 жена је преминуло од ове болести.

Највиша стопа инциденце забележена је у борској, зајечарској, севернобанатској области, а најниже у мачванској, браничевској, топличкој и поморавској области.

Србија се налази у групи земаља са високом стопом оболевања и умирања од карцинома грлића материце у Европи. Налази се на петом месту. Такође, наша земља се у Европи налази на петом месту по стопи умирања, одмах иза Румуније, Молдавије, Бугарске и Литваније.

Карцином се углавном јавља преко низа патолошких промена (ЦИН), представља континуирани процес у трајању од 6 месеци до више година. Фактори ризика за карцином грлића материце су: рано ступање у сексуалне односе, промискуитет, ХПВ инфекције, пушење, удружена имуносупресивна стања, лоши социоекономски услови живота… Око 8% жена са присутном инфекцијом вискокоонкогеним ХПВ-ом оболи од карцинома грлића материце.

Симптоми карцинома грлића су посткоитално крварење, интерменструално или ирегуларно крварење, интензиван појачани секрет непријатног мириса, анемија, бол у малој карлици, у ЛС регији, глутеусима, епигастријуму или у леђима, крв у мокраћи или столици.

Дијагноза се поставља клиничким прегледом, цитолошки (ПАПА), колпоскопски, биопсијом. Скрининг: карцином грлића материце представља идеалну болест за скрининг (трагање међу наизгед здравом популацијом). У групи жена које су имале карцином грлића материце, 80% њих никада није урадило ПАПА тест. Циљ скрининга је смањење стопе морталитета (умирања), те се примарно користи у идентификацији, али не искључује болест.

Програм организације скрининга установила је Влада РС маја 2008. године (сл. гласник од 24.05.2008г). Обухвата жене старосне структуре од 25-64 година, а ради се на 3 године. Најважнији фактор успеха скрининга је одазив жена.

Ексфолијативна цитологија, популарно названа ПАПА брис, спроводи се по програму скрининга, те има високу сензитивност и специфичност. Значај редовних контрола показао се као најефикаснији начин превенције појаве и напредовања болести, те ефикасног лечења у ранијим стадијумима болести.

Превентивна стратегија у борби са карциномом грлића материце своди се на скрининг и превенцију инфекција. Као високо поуздане и ефикасне показале су се ХПВ вакцине (Gardasil, Cervarix). Оне имају ефикасност око 90% – 100%, а најефикасније су уколико се ординирају пре ступања у сексуалне односе и код девојчица, али и код дечака. ХПВ вакцине регистроване су и у нашој земљи, а ЕСГО је 2007. године подржала примену ових вакцина.

И у време глобалне пандемије COVID-19 […]