Орашје је село у варваринској општини на обронцима Јухора, капија Шумадије кроз коју води пут за Левач. Место богате историје, добрих домаћина и сложних мештана из којег млади не одлазе.
У питомом шумадијском селу, у долини Каленићке реке у 200 домаћинстава живи 800 људи, који се баве пољопривредном производњом. У самом месту је и хладњача. Од великог значаја за воћаре, али и двадесетак младих људи који су пронашли сигуран посао. Слатким плодовима убраним у Шумадији, ван граница наше земље ускоро ће се придружити и кисела вода, која се још почетком 20 века пила на европским дворовима.
„Капацитета има довољно, као што је и некад радила. Радићемо, у априлу, мају требало би да пустимо фабрику у рад, да запослимо младе људе, да их задржимо овде. Отприлике 20, 30 људи младих који из овог краја да раде“, каже Душан Николић, власник.
Сам извор је у порти цркве која је некада била манастир подигнут на месту помирења српских владара, браће Милутина и Драгутина. Ова светиња одувек је била централно место свих збивања.
„Овде је 1915. прочитан Проглас о дизању Другог српског устанка. Прочитао га је окупљеним грађанима поп Огњен Павловић“, истиче Иван Јовановић, хроничар Орашја.
Оно чиме се данас поносе Орашани је велики број младих људи.
„У селу постоји КУД, фудбалски клуб. У склопу КУД-а постоји неколико секција. Наш друштво је вишеструки победник такмичења села, финалиста републичког такмичења, гости у иностранству и земљи, тако да има пуно успеха. Тако да користимо то што имамо те младе људе укључимо у друштвени живот“, каже Горан Николић, председник МЗ Орашје.
Рецепт за напредак су слога и ентузијазам. Тако су мештани Орашја успели да пронађу новац и за реновирање школе која је споменик културе под заштитом државе. Док трају радови настава се обавља у адаптираним просторијама сеоске амбуланте. Са поносом кажу да у односу на број становника имају највише младих: 55 основаца, 27 […]
