online casino bonus at first deposit casino.oddstake.com top online casino no deposit bonuses

Образовање

Успешна реализација пројекта “У вртићима расте будућност Србије”

Пројекат “У вртићима расте будућност Србије”, одобрен и финансиран од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја, реализован је током 2019. и 2020. године у Предшколској установи “Наша радост” и у оквиру њега опремљене су две васпитне групе, у Бачини и Обрежу.

Поред унапређења координације и сарадње релевантних учесника у пружању квалитетних услуга кроз унапређење доступности предшколских услуга за децу из осетљивих друштвених група, кључни циљ пројекта био је укључивање деце која нису укључена у предшколски програм, а који је, захваљујући пројекту, бесплатан и доступан за све малишане у општини Варварин.

Пројекат је реализован у оквиру две васпитне групе, у Бачини и Обрежу, које су опремљене адекватним намештајем и дидактичким материјалом и поткрепљен је васпитно – образовним стручним радом васпитача који су прошли посебну обуку за то. Други део пројекта се одвија при ОШ “Јован Курсула”, у трајању од четири сата дневно, четири пута недељно кроз радионице у које су укључени родитељи, стручни сарадници, као и сви представници мултисекторског тима и интерресорних комисија.

Чланови мултисекторског тима, као и представници општине Варварин и ПУ “Наша радост” крајем 2019 […]

За стипендирање најбољих студената више од 6 милиона динара, општинска стипендија велики подстрек студентима

Општина Варварин и ове године стипендира најбоље студенте и постдипломце државних факултета који су на претходној години студија остварили просек изнад 8.0. Право на стипендију, која на месечном нивоу износи 9.000,00 динара, остварило је 67-оро будућих академских грађана.

Марина Милановић је студент мастер модула примењене екологије на Природно – математичком факултету у Крагујевцу и корисник је општинске стипендије протеклих 3 година.

“Ова стипендија је јако значајна за нас студенте зато што представља одређени вид мотивације, знам колико ми је било важно да остварим добар просек и да имам добре оцене како бих стварила ову стипендију и иако сам увек имала услова да узмем и државну стипендију, моја одлука је увек била да уземм општинску стипендију”, рекла нам је Марина Милановић.

После мастер студија планира да упише и докторске, а жеља јој је да знање остварено на факултету усмери на пројекте који се тичу екологије, конкретно за општину Варварин и за напредак свог краја.

Студент четврте године студија електронике на Електронском факултету у Нишу Никола Анђелковић и ове године је остварио услове за општинску стипендију и упућује захвалност општини Варварин на овој помоћи која им веома значи.

“Након завршетка основних академских студија планирам да упишем мастер, а за после ћемо видети, запослићу се вероватно”, каже Анђелковић.

Ивана Луковић студент је треће године Рударско – геолошког факултета Универзитета у Београду, а у протеклој години је завршила са свим десеткама и за њу ће бити приређен и пријем код председнице општине Варварин. Поред успеха на факултету, Ивана се бави и сликарством и веома је успешна и у томе.

“Ове године по први пут сам корисник ове стипендије и пре свега бих се захвалила општини Варварин. Нама ова стипендија осим материјалног пре свега значи један ослонац, као и огроман подстрек у будућем студирању”, наводи Ивана Луковић.

За стипендирање најбољих студената у школској 2020/21, буџетом општине Варварин предвиђено је нешто више од 6 милиона динара, за милион више у односу на прошлу годину, истакла је председница општине Варварин др Виолета Лутовац Ђурђевић и изразила задовољство тиме што је ове године број стипендиста већи за тринаесторо.

“Захвалила бих се нашим студентима на томе што су тако добри и вредни и што уче јер представљају будућност наше општине, а општина Варварин ће улагати и убудуће у наше најбоље студенте и у таленте. Општинска стипендија износи 9.000,00 динара, што је више од републичког просека и ове године смо имали и већи број студената корисника наше стипендије и тиме смо и у буџету за 2021. годину додали још милион динара за стипендирање наших талената, тако да је општинско руководство за ове намене издвојило више од 6 […]

ТЕМНИЋКО ШКОЛСТВО – два века традиције: Средња школа Варварин и ОШ „Јован Курсула“

У Варварину и у селима која му припадају, залагањем мештана који су желели да им деца буду писмена, сврше високе школе, знањем модернизују пољопривреду темнићког краја, већ два века брину о образовању младих нараштаја у малим школама великих амбиција.. О томе сведочи и велики број успешних људи који су прва слова научили у школама темнићког краја од првих школа пре два века до данашњих дана, а с обзиром да последњих година руководство општине Варварин доста улаже у квалитет образовања у смислу побољшања услова за рад и наредних година генерације које тренутно похађају неку од основних или средњу школу у Варварину, својим знањем допринеће бољем животу грађана Србије и ове Општине.

Портал РТК реализовао је пројекат „ТЕМНИЋКО ШКОЛСТВО – два века традиције“ уз подршку Општине Варварин, по Конкурсу за суфинансирање пројеката ради остваривања интереса у области јавног интереса за 2020. годину

СРЕДЊА ШКОЛА ВАРВАРИН

Средња школа у Варварину са радом је почела 1965. године у окивиру крушевачке Гимназије. Од 1972. године постаје самостална под називом Гимназија Варварин а школске 1977-1978. трансформисана је у Образовни центар, када је реформом школства трансформисана у Образовни центар и уводиусмерено образовање.

Велики број трансформација током постојања и рада Средње школе Варварин догађале су се током година. Од 24. септембра 1990. регистрована је као Техничка а од 1. септембра 2005. постаје мешовита школа и мења назив у Средња школа Врварин.

За педест пет година постојања школа је у потпуности испунила улогу својим радом и залагањем професора наа образовању, васпитању и оспособљености техничара, гимазијалаца и радника у више струка, занимања (бравара, металостругара, аутомехануичара, израђивача хемијских производа). Преко 5.000 ученика у овој школи стекло је средње образовање и укључило активно у живот и рад шире друштвене заједнице на простори бивше Југославије и данашње Србије.

Многи од бивших ученика Варваринске Гимназије, наставили су школовање на вишим и високим школама на свим универзитетима у Југославији и Србији, завршили их успешно и данас су познати у јавном и привредном животу и раду. Овако успешни бивши ученици, од којих су многи и успешни у самосталним делатностима, израсли су у квалиетне и вредне људе јер школа увек имала слих за идеје младих и потребе времена у којима су генерације похађале школу, са поребама и жељама ученика, а које су биле у складу са основном васпитно-образовном функцијом школе.

Као једина средња школа у овој општини, одиграла је и данас има активну улогу у ширењу науке и културе и у оплемењавању културно-забавног живота младих у Варварину и шире. Посебно запажене резултате школа је постигла у одмеравању снага на регионалним, окружним, републичким и савезним такмичењима у знању, бештинама и спорту.

За све образовне профиле и гимназију школа има решење о верификацији, уздату од Министратсва просвете, која потврђује да потпуно испуњава услове за обављење образовне делатности у погледу школског простора, опреме, наставних средстава, броја радника и довољног броја ученика да остваре наставни план и програм.

Школа тренутно образује ученике у 4 подручна одлејења рада, односно 6 образовних профила и то :

Подручје рада: Машинство и обрада метала:

1. Машински техничар моторних возила
2. Механичар грејне и расхладне технике и
3. Аутомеханичар

Подручје рада: Хемија, неметали и Графичарство

Образовни профил: Техничар за хемијску и фармацеутску технологију

Подручје рада : Економија, право и администрација

Образовни профил : Економски техничар

Гимназија смер: Природно-математички

Средњу школу у Варвраину ове 2020. године тренутно похађа 405 ученика који из образовних профила излазе са високим степеном знања. Циљ наставног кадра је развијање активног односа према знању, повезивању различитих предмета и садржаја, стимулација критичког и стваралачког духа, кроз истицање моралних, научних и опште цивилизацијских вредности. Наставни кадар који образује младе, који након завршетка Средње школе у варварину постају пунолетни и одговорни грађани Србије, верује да васпитање и образовање имају смисао, који руши граднице и стварају путева зближавања научне мисли, ангажују способност младих и уче их размишљнају, лреирању и решавању проблема, у складу са новим изазовима које намеће време у пословима за које се образују.

ОСНОВНА ШКОЛА „ЈОВАН КУРСУЛА“ ВАРВАРИН

Према доступној документацији као приватна установа основна школа у Варварину основана је 1839. године да ни после три године 1842. постала државна. Према подацима из 1851. године имала је 77 ученика и то углавном мушке деце а почетком 20. века, у предратном периоду привредни живот тадашње Србије и развој производње захтевали су ширење школске мреже после Другог светског рата почело се са радом на побољшању квалитета рада у школи кроз уређење школског простора и његове опремљености.

У свом саставу основна школа Јован Курсула има и две четвороразредне школе у Горњем и Доњем Катуну.

У Варварину осмогодишња школа, односно прва осмолетка, израсла је из варваринске Државне непотпуне гимназије спајањем, као и у другим местима тадашње Народне Републике Србије, са Оосновном школом, одлуком Министарства просвете издатог 21. јула 1950. године. Школске 1950-1951. године од 1. до 4. разреда ученици су похађали ниже разреде осомољетке а у старије разреде тада је уписано 273 ученика, у тада постојећа седам разреда.

Пре почетка рада осмолетке у Варварину одржан је масовни родитељски састанак посвећен родитељима на коме је дневни ред био „Ауторитет родитељски“ након чега су родитељи упознати са Парвилима о владању ученика и Парвилником о кажњавању истих, а објављен је и избор 6 представника родитеља у Савет школе. Изабрани су : Мирко Благојевић из варошице Варварин, Живка Павић из села Варварин, Бора Алексић из Доњег Катуна, Душан Веселиновић из Горњег Катуна Бранко Милетић из Маскара и Добросав Петронијевић из Бошњана.

Основна и средња школа у Варварину налазе се у истој згради али је због повећања броја ученика 2018. године надограђен спрат на новом делу зграде школа за коеј је средства у износу око 54 милиона динара, обезбедили Министарство просвете, науке и технолошког развоја, чиме је добијено још око хиљадуметара квадратних додатног простора за обе школе.

Школске 2020- 2021. године Основну школу Јован Курсула у Варварину и четвороразредним у Горњем и Доњем Катуну похађа 402 ученика у 22 […]

ТЕМНИЋКО ШКОЛСТВО – два века традиције: ОШ „Херој Мирко Томић“ Доњи Крчин и „Драги Макић“ Бошњане

Настављајући серијал посвећен школству у темићком крају, представљамо основне школе „Херој Мирко Томић“ и „Драги Макић“ у Доњем Крчину и Бошњану, обе са традицијом која сеже још у другу половину 19. века.

Портал РТК реализовао је пројекат „ТЕМНИЋКО ШКОЛСТВО – два века традиције“ уз подршку Општине Варварин, по Конкурсу за суфинансирање пројеката ради остваривања интереса у области јавног интереса за 2020. годину

ОСНОВНА ШКОЛА „ХЕРОЈ МИРКО ТОМИЋ“ ДОЊИ КРЧИН

Школа у Доњем Крчину почела је са радом 1864. године и то у приватној згради Тодора Вељковића, где је наставу држао учитељ Мита Милетић све до 1876. године, када је сазидана данашња стара школска зграда. Школа је радила све до 1915. године када су Аустријанци запалили школску зграду и архиву школе. Априла 1967. године направљена је нова монтажна зграда која се користи и данас.

ОШ “Херој Мирко Томић“ из Доњег Крчина у свом саставу има још једну осморазредну школу у Залоговцу и шест четвороразредних школа. Школе похађају ученици из девет месних заједница.

Све школе од 2004. године имају санитарни чвор у склопу зграде, а половина и централно грејање. Матична школа је реновирана 2004. године, када је дограђен санитарни чвор, урађена фасада са изолацијом и уведено централно грејање. Комплетна реконструкција исте зграде урађена је 2019. године.

У издвојеном осморазредном одељењу у Залоговцу, као и осталим издвојеним одељењима, такође је уложено доста материјалних средстава за централно грејање, санитарне чворове и ПВЦ столарију.

Школу тренутно похађа 162 ученика у 19 одељења. Године 1987. школу су похађала 640 ученика, године 2000. 330 ученика.

Школа је у последњих десет година доживела велики напредак у васпитно-образовном процесу, што показују резултати на Завршним испитима ученика осмог разреда, као и на такмичењима ученика из скоро свих предмета. Неколико година заредом резултати на Завршном испиту су међу најбољима, или најбољи, на нивоу расинског округа.

Сваке године 10-15 ученика учесници су државних првенстава, одакле се често врате са наградама и похвалама. Школа је дала и два државна првака – Душана Милутиновића у атлетици и Уроша Панића из Техничког образовања.

Школу у Доњем Крчину похађали су многи свршени доктори медицине: Миланка Васић, Драгослав Арсић, Марија Милошевић, Немања Арсић, Сузана Максимовић, професор Злата Вељковић, економисти, новинар ТАНЈУГ-а Мирослав Милановић… Село које је дало председника општине Варварин Љубу Васића.

Лист Политика је 1964. године објавио чланак под називом “Село интелектуалаца“. Село које је за време Другог светског рата скривало Јевреје, а међу њима и Ребеку Тајтацек , по коме је дуго била позната улица у Крушевцу Ребекино сокаче, данашња Кумановска улица.

ОСНОВНА ШКОЛА „ДРАГИ МАКИЋ“ БОШЊАНЕ

Од 1861. године па до 1888. деца из Бошњана основно школско знање стицала су у школи у Маскару да би на Збору мештана села Бошњане 1888. године, одлучено да се тадашњем Министарству просвете и црквених дела, упути молба и дозволи отварање школе у Бошњану са образложењем да се број ђака у оба села знатно повећао и да је потребан још један учитељ.

Преко Начелства, тада округа Јагодинског и среза Темнићког, поменуто министарство је наложило да се одреди лекар и инжењер који ће прегледати приватну кућу Милоша Стевановића, која је у то време имала нешто више простора од других домаћинстава, ради решавања питања привременог објекта за рад школе. Кућа која је као и друге у селу била чакмара, према налазима одређених и послатих стручњака, била је удобна и видна учионица која може да послужи за школу дуже време. Незадовољан ажурношћу Министарства просвете, тадашњи кмет села Милан Мишковић, у име сви сељана, поново се обратио молбом 20. септембра 1888. године, да министар пошаље учитеља.

Већ 1. октобра исте године, одобрено је отварање школе а 16. октобра стигла је и учитељица, која је радила са децом уписаном у сва четири разреда. Тачних података о броју уписаних ученика за ту годину нема. Према познатим подацима 42-је похађало школу у Маскару и да је са уписанима у први разред било 50 ученика, али нема података да ли су међу њима биле и девојчице. За то време школски одбор је радио на прорачунима за изградњу нове школе, која је током лета и стављена под кров. Зграда је била од тврдог материјала, имала је две учионице у које је могло да стане по 24 ученика а изграђена су и два стана за учитеље. Почетком школске 1889-1890. после уписа првака школу је похађало 70 ученика. Зграда је подигнута у средини села на малом узвишењу. Током Балканских и Првог светског рата школа није радила а зграда је претрпела велика оштећења.

Рад је обновљен после ослобођења али са мањим бројем ученика него на оснивању 1888. године. Светосавска прослава била је свечаност у школи а колачари су били родитељи ученика.

Након Другог светског рада 1956-1957. године прешло се у тадашњој Југославији на обавезно осмогодишње образовање а Народни одбор Општине Варварин дао је сагласност да школа у Бошњану прерасте у осмогодишњу што је довело до проблема са простором тако да се део деце сели у Дом културе а други остаје у старој школској згради што доводи и до проблема са наставним кадром.

У априлу 1971. године завршени су и унутрашњи радови на новој школској згради са осам учионица и наменским просторијама у сутерену школе а званично почиње са радом 9 […]

‹ Prev page1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 Next page ›