online casino bonus at first deposit casino.oddstake.com top online casino no deposit bonuses

Еколошко гориво - бизнис будућности

Предузимљива породица Матић дуже од 20 година бави се прерадом и обрадом дрвета, а у последњих неколико година најважнији производ њихове фирме „Бели бор“ је пелет.

Иако су 1994. године кренули са класичном прерадом дрвета, односно производњом ламперије, разне грађе, бродских подова и украсних лајсни, Матићи, власници варваринског предузећа “Бели бор”, врло брзо су сагледали перспективу обновљивих извора енергије и од 2012.године кренули са израдом пелета, не напустивши модерну обраду дрвета. За протекле три године успели су да заокруже комплетан производни ланац. Репроматеријал им остаје приликом резања за друге потребе, а од најквалитетнијих “отпадака” након обраде добијају драгоцену сировину за грејање.

U pogonima "Belog bora" godišnje se proizvede oko 500 tona peleta FOTO: S.Babović

„Пелет је дошао у право време, када је производња бродских подова опала са укључивањем ламината, “ламинатских”, таркета и сродних површина – истиче за ЦИНК Иван Матић, који заједно са рођеним братом Дејаном води успешну обрешку фирму. –Годишње произведемо око 500 тона пелета. Прво смо употребљавали половни систем машина који је производио око 130 килограма пелета на сат, а врло брзо уложили у нову опрему која је већ била у стању да “избаци” 250 килограма за исто време.“

Сама производња тзв.”господске” сировине за грејање, како пелет често дефинишу пелетари, је исплатив, али врло захтеван и тежак посао.

„Концентрисали смо се на пелет који у саставу има меку чамовину до 30 посто, односно букове пиљевине од 70 посто – напомиње Данијела, Иванова супруга и десна рука у послу. – Више пута у току године издвајамо значајна средства за проверу квалитета пелета, како би са одговарајућом лиценцом могли да будемо конкурентни на тржишту, али и да учествујемо на тендерима за набавку грејних сировина у јавном сектору.“

Матићи имају сигуран пласман робе. Резана грађа дистрибуира се у око 15 градова у Србији (Панчево, Бујановац, Ниш, Краљево, Крушевац и општине Расинског округа, као и златиборски крај), а пелет продају на стовариштима. Једно од њих је такође у власништву ове породице и овим послом руководи Дејан Матић. Отац Драгослав је породичну производњу препустио синовима, али и даље неуморно помаже, пре свега у транспорту робе и у административним елементима пословања.

"Beli bor" upošljava šestoro radnika FOTO: S.Babović

 

„Најбоља препорука нашим производима су задовољни купци, а на тендерима се јасно види квалитет, тако да већ снабдевамо школске установе у општини Варварин, које су прешле на рационалније видове грејања„, износе Матићи.

Производни погони фирме “Бели бор”, која упошљава шесторо радника, су лоцирани одмах до стамбеног комплекса. Простиру се на чак 1.000 квадрата. Једна хала од око 200 квадрата “резервисана” је за производњу и обраду бродских подова, толико заузима и магацински простор, док је више од 400 квадрата намењено за рад са пелетом.

„Предности пелета за грејање су бројни, а односе се пре свега на чињеницу да приликом сагоревања нема дима и пепела, лакши је за коришћење и у том смислу врло сличан грејању на струју – износе Иван и Данијела чија се кућа, такође греје на пелет. –Регулатором у породичном дому подешавате жељену темепратуру. Једном у 20 дана чистите котао. Почетно улагање за прелазак на најздравији систем производње топлотне енергије је или набавка горионика од 1.000 евра или котла на пелет који износи око 250.000 динара.“

Matići su porodični biznis započeli 1994. godine izradom brodskih podova i lamperije FOTO: S.Babović

Тона пелета (ван сезоне кошта око 160 евра) купца кошта као четири метра дрва. Све док постоји производња која даје репроматеријал, индустрија пелета имаће нужне сировине за даљу обраду. Највећа препрека за успешно пословање је слаба наплата.

„То јесте објективна опасност, дешава се у неким случајевима да практично сами финансирамо продају, али већ имамо “категорисане” купце и знамо како треба поступати у спорним ситуацијама“ – закључује Дејан Матић.

Да производња резане грађе и пелета има потенцијалних привредних капацитета сведоче и конкретни подаци и број отворених фабрика. Раст цена нафте, али и дрвне грађе, еколошки и економски бенефит, као и енергетска ефикасност (процењује се да је вредност пелета око 180 МЈ по килограму) иду у корист пелетне индустрије. Ти параметри допринели су да је још пре три године држава само од извоза пелета успела да упише око 7,5 милиона евра зараде, а број фабрика за третман пелета премашио је 20. Северно – америчке и скандинавске земље пелет употребљавају већ скоро 40 година, док је српска индустрија са објективним развојем кренула пре мање од 10 година. У том смислу, Матићи су успели да ухвате благовремени “прикључак” трендовима у производњи.

Varvarin-projekat2015

Comments are closed.