online casino bonus at first deposit casino.oddstake.com top online casino no deposit bonuses

Општина Варварин добија контејнере за рециклажу стакла

Након што је у децембру месецу прошле године 1.000 контејнера за рециклажу стаклене амбалаже почело да пристиже у регион, пројекат “Управљање стакленом амбалажом на Западном Балкану” проширен је на још осам општина у Србији, Северној Македонији и Босни и Херцеговини.

Контејнери ће, осим у Сомбору, Нишу, Бихаћу, Новом Травнику, Штипу и Илиндену, бити распоређени и у Крагујевцу, Варварину, Коњицу, Илиџи, Скопљу, Битољу, Ђевђелији и Тетову. Комплетна опрема биће постављена до краја марта, у градским језгрима, угоститељским објектима, као и у приградским насељима, саопштио је данас НАЛЕД.

Како се наводи у саопштењу НАЛЕД-а, један од главних циљева пројекта, који је покренула Немачка организација за међународну сарадњу – ГИЗ, у сарадњи са оператерима амбалажног отпада – компанијама Секопак, Пакомак и Екопак, је да се у овим општинама повећа количина сакупљене стаклене амбалаже за 20% и постигне исплативост рециклаже стакла. Уз финансијску подршку Апатинске пиваре и Немачке развојне сарадње, у укупној вредности од 300.000 евра, Секопак и НАЛЕД ће Нишу доделити 300 рециклажних контејнера, Сомбору 150, Крагујевцу 120, док ће грађани Варварина на располагању имати 30 контејнера.

“Проширењем пројекта на нове општине, више од 500.000 становника Србије односно 1,5 милиона у три земље ће добити прилику да искоришћену стаклену амбалажу одлаже у рециклажне контејнере, у близини својих домова, и на тај начин допринесе заштити животне средине. Сав стаклени амбалажни отпад је рециклабилан – у контејнере могу да се одлажу стаклене боце, тегле, стаклене бочице од козметике и парфема. Ипак, треба имати у виду да неке врсте стакла, попут аутомобилског, лабораторијског, ватросталног стакла или огледала, ипак нису погодне за рециклажу, те одлагање таквог материјала треба избегавати. Свакако ће, паралелно са постављањем инфраструктуре, бити спроведена и едукација јавности о важности рециклаже”, објашњава Виолета Белановић Кокир, генерална директорка Секопак-а.

У Србији се рециклира тек 44% стаклене амбалаже, у Северној Македонији 30%, а у Босни и Херцеговини 12%, што је недовољно за успостављање исплативог система рециклаже на Западном Балкану. С обзиром на то да у региону не постоје рециклажни погони, стаклена амбалажа мора да се извози и то је додатни трошак за оператере амбалажног отпада, а последица оваквог система је то што вец́ина коришц́ене стаклене амбалаже заврши на депонијама или илегалним одлагалиштима, где стаклу треба више од 5.000 година да се распадне.

У оквиру пројекта, за локалне самоуправе ће бити припремљен и Водич за успостављање ефикасног и економски исплативог система управљања стакленом амбалажом, а циљ пројекта је и да допринесе побољшању примене закона и уредби у области заштите животне средине што је, такође, директан допринос даљем придруживању ЕУ и усклађивању правила и прописа Србије као претприступне земље ЕУ.

Пројекат се спроводи у Србији, Северној Македонији и Босни и Херцеговини, у оквиру програма развојне сарадње са приватним сектором – девелоППП.де који финансира Немачко Савезно Министарство за економску сарадњу и развој, а имплементирају га НАЛЕД, Регионална развојна агенција Херцеговине (РЕДАХ) и Заједница јединица локалних самоуправа (ЗЕЛС) из Северне Македоније.

Comments are closed.